mashtara

        "Prepricavanje uvek poprimi vid spletkarenja. Cak i kad istinski zelimo da u secanju obnovimo neki dozivljaj, tacno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku najgore vrste -spletkarenja sa sopstvenom dusom. Zahtev za "potpunom iskrenoscu" zavrsi se nehoticnim domundjavanjem sa sobom:
ulizicki oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, laskajuci i kad, navodno, sebe u sebi najvise opanjkavamo.

        Secanje nije zapecacena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadrzaj: ono preobrazava proslost, upisujuci joj sadashnje znanje, iskustvo i osecajnost. Zato pricu o proslom (a svaki trenutak je vec proslost..prokletstvo vremena je upravo u tome sto retko uspevamo da uhvatimo i prozivimo trenutak, neponovljivost i punocu sadasnjosti, bez tereta proslosti i neizvesnosti buducnosti), dakle, govor o bilo cemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mesavinu malo nehoticnih lazi, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj tastini i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku cafe creme, u koju, umesto secera, sipamo gomilu spletki."

                                                                                                M. Jovanovic